Čitaoče, molim te oprosti mi zbog toga što moje misli nemaju reda, i što su ovako nesređene, ali shvati me.... Ja sam po svim merilima kronopij. Šta je kronopij? Kronopijama je ime dao Hulio Kortasar. Oni su amorfna bića satkana od psihičkih osobina grupe ljudi. Ja naravno imam telo, i stvarna sam ličnost (ili možda ne? Ali to je već diskutabilno, ko može sa sigurnošću da mi tvrdi da sam ja stvarna, da nisam samo nečije sećanje? Da je sve ovo što radim stvarnost? Da nisam samo senka ideala? Da nisam lik neke knjige koju neka usamljena duša upravo čita i da je ono što se čini da je moj dan, u stvari samo broj stranica koje ta duša čita? To bi bilo savršeno objašnjenje za to što neki dani protiču brže a neki sporije... hm... da li to onda znači da je svrha mog života to da činim tu jednu usamljenu dušu manje usamljenom? Onda je moj život smislen i ispunjen, i drago mi je ako je tako... Ali, šta će biti kada ta duša završi sa čitanjem Knjige? Onda ću verovatno spavti sve dok neko drugi ne uzme Knjigu.... Ili je moja Knjiga kao Beskrajna priča? Što znači da ću u jednom momentu morati da promenim ime, jer sve mora imati ime ako želi da postoji, a moje će se izlizati od upotrebe i moraću da ga promenim. Ah, pa dobro, ne smeta mi...ko zna koliko sam ga već puta menjala... Jao, jao, opet su mi misli odlutale, oprosti, čitaoče, ali mojim svetom vlada opšti haos... Vraćam se na temu.). Kronopiji su bića kojima pravila ništa ne znače (nasuprot famama, opsednutih redom i pravilima). Mi, kronopiji, kada putujemo, nemamo unapred uplaćen hotel, ne zadržavamo se svih 15 dana na istom mestu, već smo uvek u pokretu, uvek tražimo nešto novo, nešto divlje (copyright Ana Stanićević, prof. savremenog norveškog jezika). Uvek nosimo brdo jedva zatvorenih kofera, u kojima su stvari nabacane i nagurane tako da kofer ne može da se zatvori bez da jedan kronopij sedne na njega a drugi vuče cibzar (rajsferšlus, kako vi ovde kažete). Mi kronopiji smo veseli, i svi nas vole, ali nam treba mir. Samo zbog toga nam na vratima stoji nekoliko natpisa (ciljam na onaj Ovaj natpis potire sve ostale, marš pseto!) Tako da, oprostite mi, i ne zamerite, jer moje misli su misli jednog kronopija... Nesređene, neuredne, ali moje. I od srca.
No comments:
Post a Comment