A kako to?

Uputstvo za pravilno plakanje. Jeste li ikada razmišljali o tome kako treba da izgledate dok plačete, koji je odgovarajuć položaj ruku, mesto za plakanje ili pak dužina prosečnog plača? Ne? Onda ste sigurno morali razmišljati o smejanju ili pak penjanju uz stepenice? Ni to? Previše obično? Pokušajte onda da razmislite o izgradnji vešala u dvorištu. Ili razmišljajte o satovima. Sve su to fascinantne stvari, obične i svakodnevne, da, ali vrlo lako mogu postati neopisivo zabavne i čak poučne. Ako vas zanima kako glasi jedno razmišljanje o tome, pročitajte Priručnik za pevanje i plakanje Hulia Kortasara. Ali nemojte to uzimati kao krajnje i jedino razmišljanje o tome.

Evo na primer, daću lično uputstvo za pijenje kafe. Ja kafu inače ne pijem, ali ću slediti primer onih koji pišu knjige o podizanju dece, a sami nemaju decu, te sve sto ja napišem uzmite kao pravo i jedino, i striktno se pridrzavajte toga. Naravno, šalim se.

Uzeti metalnu džezvu, nemojte slučajno drvenu niti plastičnu, samo metalnu, i u nju sipajte 1 šolju vode. Šolja mora biti keramička. Tu šolju obrišite isključivo pamučnom krpom i ostavite je sa strane. Džezvu sa vodom staviti na ringlu (svejedno je da li je plinska ili na struju; ukoliko je plinska, optimalna visina plamena za najbrže kuvanje vode je 9,7mm) i stajati bespomično dok voda ne provri. Kada voda provri, skinuti sa vatre, ali vatru ostaviti da gori, i u džezvu sipati kašičicu i po crne kafe. Promešati 9 krugova u smeru kazaljke na satu i vratiti na vatru. Čekati da kafa krene da kipi i skloniti džezvu iste sekunde kada kafa dostigne visinu od ¾ džezve. Sipati u onu keramičku šolju koju ste ostavili po strani, sesti i otpočeti sa srkanjem vrele kafe. Iako ćete spržiti jezik i usne, kafa nije kafa ukoliko se ne srče.Soc ostaviti u šolji potencijalno dati komšinici da vam prorekne sudbu.

Ispovesti jednog kronopija

Čitaoče, molim te oprosti mi zbog toga što moje misli nemaju reda, i što su ovako nesređene, ali shvati me.... Ja sam po svim merilima kronopij. Šta je kronopij? Kronopijama je ime dao Hulio Kortasar. Oni su amorfna bića satkana od psihičkih osobina grupe ljudi. Ja naravno imam telo, i stvarna sam ličnost (ili možda ne? Ali to je već diskutabilno, ko može sa sigurnošću da mi tvrdi da sam ja stvarna, da nisam samo nečije sećanje? Da je sve ovo što radim stvarnost? Da nisam samo senka ideala? Da nisam lik neke knjige koju neka usamljena duša upravo čita i da je ono što se čini da je moj dan, u stvari samo broj stranica koje ta duša čita? To bi bilo savršeno objašnjenje za to što neki dani protiču brže a neki sporije... hm... da li to onda znači da je svrha mog života to da činim tu jednu usamljenu dušu manje usamljenom? Onda je moj život smislen i ispunjen, i drago mi je ako je tako... Ali, šta će biti kada ta duša završi sa čitanjem Knjige? Onda ću verovatno spavti sve dok neko drugi ne uzme Knjigu.... Ili je moja Knjiga kao Beskrajna priča? Što znači da ću u jednom momentu morati da promenim ime, jer sve mora imati ime ako želi da postoji, a moje će se izlizati od upotrebe i moraću da ga promenim. Ah, pa dobro, ne smeta mi...ko zna koliko sam ga već puta menjala... Jao, jao, opet su mi misli odlutale, oprosti, čitaoče, ali mojim svetom vlada opšti haos... Vraćam se na temu.). Kronopiji su bića kojima pravila ništa ne znače (nasuprot famama, opsednutih redom i pravilima). Mi, kronopiji, kada putujemo, nemamo unapred uplaćen hotel, ne zadržavamo se svih 15 dana na istom mestu, već smo uvek u pokretu, uvek tražimo nešto novo, nešto divlje (copyright Ana Stanićević, prof. savremenog norveškog jezika). Uvek nosimo brdo jedva zatvorenih kofera, u kojima su stvari nabacane i nagurane tako da kofer ne može da se zatvori bez da jedan kronopij sedne na njega a drugi vuče cibzar (rajsferšlus, kako vi ovde kažete). Mi kronopiji smo veseli, i svi nas vole, ali nam treba mir. Samo zbog toga nam na vratima stoji nekoliko natpisa (ciljam na onaj Ovaj natpis potire sve ostale, marš pseto!) Tako da, oprostite mi, i ne zamerite, jer moje misli su misli jednog kronopija... Nesređene, neuredne, ali moje. I od srca.

Mocno oruzje

Dokoni čitaoče, reših da ti pružim kratak uvid, više osvrt, na teoriju književnosti. Da bi ovaj podvig bio uspešan, konsultovaću Rečnik književnih termina, ili bar njegovo školsko izdanje. Naime, smatram da je poznavanje književnih epoha i pregled književnih žanrova prilično korisna stvar. Zamisli, na primer, situaciju: sediš spokojno u autobusu GSP-a, zaglavljen u gužvi, i čitaš knjigu... Do tebe seda besposleni penzioner, ili penzionerka, i krene da raspreda svoju životnu priču. Nepodizanje glave sa knjige ne uspeva, jer su penzioneri dobro poznati po svojoj sposobnosti da od bilo kakve sitnice razvuku priču od Kulina bana do danas, te je uglavnom pitanje koje sledi: „A šta čitaš, sine?“ (pol u ovom slučaju ne igra nikakvu ulogu). Postoja 2 moguća odgovora: 1. pokazati naslov knjige u nadi da će to zaustaviti tok dalje priče, što uglavnom NIKADA ne uspeva, ili 2. pokazati naslov knjige i pre no što dotični penzioner uspe da progovori, raspaliti sa književnim pravcima i žanrovima, potanko objašnjavajući opšte karakteristike svakog. S obzirom da ih je podosta, kao i da bacanje činjenica, imena i karakteristika nikom nije milo da sluša, posebno ako kreneš da govoriš brzo, i još ako se uneseš u to, kao kakav zagriženi teoretičar književnosti, dotični penzioner će ili zaspati, ili se pomeriti. Provereno uspeva.

Tako da ti, dragi čitaoče, ovde pružam pregršt korisnih informacija. Pravce ću ti poslagati hronološki, jer je uvek najbolje da ih po redu pričaš, posebno ako čitaš neko avangardno delo (imaš sasvim dovoljno vremena da uspavaš protivnika dok ne stigneš do avangarde).

Dakle, knjževni pravci:

1.Antika obuhvata istorijski i civilizacijski period vremena stare Grčke i Rima, od nekih 15 vekova. Antička kultura predstavlja temelj na kome je izgrađena evropska kultura i civilizacija. Za književnost najbitniji je svakako Aristotel. Aristotel je bio grčki filozof, učenik Platonov a učitelj Aleksandra Makedonskog. Njegovo delo Poetika govori o pesničkoj veštini i umetnosti. Smatra se da je nastalo od beležaka njegovih učenika. Predstavlja temelj teorije književnosti u Evropi.

2.Srednji vek odnosno srednjevekovna književnost je književnost pod okriljem hrišćanske crkve. Sve je bilo podređeno crkvi i Bogu.

3.Humanizam i renesansa predstavljaju prelazni period od srednjeg veka ka novom dobu (pol. 14-16. vek). U centar svega stavljaju čoveka. Renesansa znači preporod. I humanizam i renesansa uzore traže u antičkim idealima. Promene koje su doneli se ne mogu ograničiti samo na umetnost i kulturu, već i na celokupnu misao čoveka, njegovo viđenje i shvatanje sveta. Najistaknutiji predstavnici su: Migel de Servantes, Fransoa Rable, Vilijem Šekspir, Dante Aligijeri, Đovani Bokačo, Frančesko Petrarka....

4.Barok smenjuje renesansu (pol. 16-pol.1 7. veka) kao odgovor kaoličke crkve, u umetnost ponovo uvodi hrišćansku religioznu mistiku. Osnovne karakteristike su kitnjast stil, preteranost u izrazu, sklonost ka bizarnom. Kako prepoznati baroknu kniževnost? Odlikuje se virtuznošću stila i prezasićenošću retorskim figurama, pogotovo antitezama, hiperbolama, groteskama. Javio se pod raznim imenima: u Španiji gongorizam (po pesniku Luisu Gongori), u Italiji manirizam, u Engleskoj jufjuizam, u Francuskoj precioznost

5.Klasicizam je puni procvat doživeo u 17. veku i trajao je do 19. veka. Najvažnije odlike: naglašavanje istinitosti, razumnosti i prirodnosti, poznavanje pravila, zahtev da osim što je lepo, delo mora biti i poučno. Predstavnici: Molijer, Gete, la Fonten....

6.Prosvetiteljstvo (18.vek) naglašava razum kao jedini sigurni put u spoznaji, osporava čulna opažanja i iracionalna i mistička objašnjenja sveta. Predstavnici: la Fonten., Džonatan Svift, Volter, Žan Žak Ruso, Dositej Obradović....

7.Romantizam je jedna od najznačajnijih epoha u evropskoj umetnosti. Nastao je krajem 18. i trajala do pol. 19. veka. Javio se kao negacija klasicizma; nasuprot razumu, romantičari ističu imaginaciju i osećanja, slobodu umetnika. Okreću se mistici srednjeg veka, folkloru i Šekspiru. Osnovno osećanje romantičarskih pesnika je upravo svetski bol. Predstavnici: Šiler, Hajne, Šeli, Bajron, Igo, Ljermontov, Puškin, Radičević, Zmaj, Jakšić, Kostić....

8.Realizam se javio kao suprotstavljanje romantizmu, okreće se savremenim pitanjima i društvenoj stvarnosti. Postavlja zahtev da se pisac ugleda na naučnika odnosno da analizira, proučava i objašnjava društvene pojave o kojima piše. Predstavnici: Dikens, Gogolj, Tolstoj, Dostojevski, Sremac, Nušić...

9.Moderna je zbir umetničkih pravaca koji su se javili krajem 19. veka i trajali do Prvog svetskog rata. Najznačajniji su simbolizam i impresionizam.

-simbolizam je pravac nastao u Parizu, osamdesetih godina 19.veka. simbolisti veruju da je svet šuma simbola koji pesniku služe a dopre do nevidljive stvarnosti. Predstavnici: Bodler, Rembo, Verlen, Dučić, Rakić, Dis, Pandurović...

-impresionizam se oslanja na naglašavanje utisaka u određenom, konkretnom trenutku. Težište je na konkretnoj slici neposrednog ličnog doživljaja. Naturalizam je jedan od oblika impresionizma.

10. Avangarda predstavlja umetničke pravce i pokrete 20. veka. Najvažniji su: futurizam, ekspresionizam, kubizam, dadaizam i nadrealizam.

Čitaoče, ukoliko nisi bio dokon pre, sada sigurno jesi, ili spavaš. Vidiš? Uspeva. Ostavljam te nakratko sa ovim pregledom, uskoro ću ti pisati o zanimljivijim stvarima :)