Poražavajuća je činjenica da svakog dana gubimo reči. Svakodnevni život nas tera da ih svedemo na apsolutni minimum, jer mi smo, bože moj, ljudi 21. veka. Svakog dana u autobusu prisluškujem razgovore mladih (znam da je neopisivo nekulturno, ali sam zgrožena količinom reči koje oni NE upotrebljavaju.) Za 20min vožnje, kada razgovor traje 20min bez prestanka, uspem da prebrojim maksimalno 50 različitih reči (brate, ovo-ono, znači.... ne ubrajam u reči, iako to biva svaka druga). Šta ta deca rade u školi??! Vise na Facebook-u. Bukvalno. Retki su profesori koji insistiraju na bogaćenju rečnika. Za današnje osnovce, srednjoškolce, porazno je reći, ali čak i studente, čitanje knjiga koje ne spadaju u lektiru/obaveznu literaturu ravna je 9 krugu Pakla. Umiranje u agoniji dok im kičma puca pršljen po pršljen, a utroba se uvija i lagano ispada kroz pupak = čitanje knjige od 200-300 stranica.. Katastrofa, užas i dekadencija.

 A kao smak sveta dolazi u vidu zemljotresa... Hahahaha! Svet je odavno propalo mesto...